Svi likovi u ovoj priči su izmišljeni i svaka sličnost sa realnim osobama je slučajna. ***** Uvek počne tako što se probudiš suvog grla. – Sigurno je do suvog vazduha, verovatno se ona vodica što visi na radijatoru ispraznila – uvek mi je prva misao. Ali, pošto se grlo nije smirilo posle par sati, već je, naprotiv, počelo da boli – nastupila je druga faza: drama! Zapušeno uvo praćeno hladanim… Ceo tekst »Bolestan čovek ima samo jednu želju…
Kada sam se kao mali trkao sa drugom decom, uvek sam stizao poslednji. Tako je bilo i u drugim igrama – uvek su me birali poslednjeg za fudbalsku ekipu, bio sam šugica većinu vremena, poslednji bih se popeo na drvo… Nisam bio slabiji od druge dece, niti deblji od njih, jednostavno mi je bilo teško da ih ispratim u većini aktivnosti. – Ajde, Vuče, opet se vučeš! – rugali su… Ceo tekst »Ko zadnji magarac
– Šta je to krokljuz? – pitao me je svako ko je pogledao internet adresu kada sam mu poslao link za ovaj blog. Krokljuz je jedno strašno mitsko biće. Za razliku od drekavca, on nije dlakav. Velik je kao div, ali dok je div stamen i punačak, krokljuz je jezivo mršav i krvgav. Izgleda kao da je upravo izašao iz močvare, prekriven algama, ali to je zapravo njegova koža. Ime… Ceo tekst »Legenda o krokljuzu
– Ma, ti previše razmišljaš! – orilo se, više mojom glavom nego prostorijom, pošto sam tu rečenicu čuo previše puta i počela je da me iritira. – Nije što mi stalno to govore, a govore, bilo da odlučujem o nečemu ili se samo žalim na svoj teški život, nego što to izgovaraju sa nekim prezirom, ili, još gore, nezainteresovanošću kojom se preko mojih misli prelazi kao preko turskog groblja, ako… Ceo tekst »Razmišljač
– Šta radiš za vikend? – drugaricu je zapravo zanimalo da li ćemo da se družimo tog vikenda. – Ma, idem na neku svadbu na koju mi se ne ide – neveselo sam odbio. – Pa zašto ideš onda? – a ona se pravila kao da me ne zna. – Zato što sam rekao da hoću. Ne mogu da pogazim svoju reč – rekoh praveći se principijelan. – A zašto… Ceo tekst »U zmajevom pomfritu
Jednog toplog januarskog dana, dok sam šetao gradom svojom uobičajenom rutom, zanet u svoje dubokoumne misli u vezi toga šta ću da večeram, neko me je prenuo: – Vukašine! Bio je to debeljuškasti čova ozarenog lica koji mi se bacio u zagrljaj. U ovakvim situacijama obično prihvatim igru i smeškam se i odgovaram na pitanja, dok paralelno pokušavam da se setim ko je osoba koja mi visi o vratu. Zapravo,… Ceo tekst »Doplgenger
Rešio sam da smršam, pa sam se bacio na rigorozni režim ishrane i treninga i, na moje iznenađenje, rezultati su se videli. Tih dana sam sreo na ulici dobrog druga, Igora, pristojnog i vedrog momka sa uvek savršeno opeglanom košuljom i sjajem u očima. — Jesi li to smršao? — upitao me je. — Jesam malo — zacrveneo sam se. — Da li se vidi? — Kako si to uspeo?… Ceo tekst »Nutricionista iz pakla
Ušao sam u kuhinju i momentalno zaboravio zašto. Da li sam žedan? Ne bih rekao. Da li mi se jede slatko? Otvorio sam frižider. Nije bilo ničeg slatkog. Okrenuo sam se oko sebe ne bih li uočio nešto što će da me podseti, ali ništa ni od toga. Ovo mi se često dešava. Da li bi trebalo da se zabrinem? Vratio sam se u hodnik. Ali iz koje sobe sam… Ceo tekst »Šta tražim ovde?
Približavala se proslava dvadeset godina mature. Pored radosti što ću videti stare drugare i pokojeg živog profesora, malo sam brinuo u vezi toga da li još uvek imamo zajedničke teme i ko je sve uspešniji od mene. Sve je u suštini išlo glatko dok neko za stolom nije predložio da napravimo jednu sliku našeg užeg društva. Pre slikanja ostavili smo vremena da žene poprave frizure i provere šminku koristeći svoje… Ceo tekst »Hleba i Instagrama
Bilo je to vreme kada sam živeo bez mnogo briga. Najveći stres mi je bio da mi telefon ne spadne na 8% baterije. Srećom, baterija na izdahu nije bila česta pojava i telefon me je godinu dana lepo služio, dok jednog dana nije počeo da se restartuje u nasumičnim trenucima. To me je zabrinulo pošto su mi na telefonu bili svi kontakti, slike i nalozi. Počeo sam da se žalim… Ceo tekst »Telefon