Slobodno vreme

Ranije sam osećao da mi posao oduzima mnogo vremena, tako da mi ne ostaje „vremena za sebe“. Radio sam po ceo dan, pa sam, i ako se zadesi da mi pretekne sat vremena slobodno uveče, bio previše umoran da radim nešto što volim. Jedino što mi je ostajalo je vikend. Zato sam rešio da vikendom uzmem kontrolu nad svojim slobodnim vremenom i radim sve ono što ne stižem tokom nedelje da bih se mentalno i fizički odmorio. Počeo sam više da se viđam sa prijateljima, da treniram, šetam po prirodi i čitam. Bilo je lepo, ali i dalje sam imao osećaj da gubim dosta vremena između aktivnosti pošto ne bih dovoljno dobro isplanirao vikend, tako da sam stizao da uradim tek par aktivnosti dnevno. Zbog toga sam počeo na vreme da planiram slobodno vreme: u sredu bih već znao da ću u subotu pre podne da treniram, popodne da se vidim sa prijateljem, a uveče da izađem u grad. Bio sam zadovoljan ovim sistemom.

Ipak, tu su nastali problemi druge vrste: Bilo je teško pratiti kada sam sa kim zakazao druženje, pa se dešavalo čak i to da moram nekome da otkažem viđanje zbog duplog „bukiranja“. Da bi se takve situacije izbegle, podelio sam jedan online sheet sa prijateljima i pozvao ih da se upisuju u slotove za provođenje vremena sa mnom. To je isprva funkcionisalo, ali čim su se navikli na korišćenje sheet-ova, počeli su da se upisuju uzduž i popreko, tako da bi već u ponedeljak ceo sheet bio ispunjen, a meni ne bi ostajalo vremena za treniranje i čitanje.

Onda sam došao na ideju da spajam prijatelje sličnih interesovanja, tako da za jedan termin mogu da se vidim sa više njih. Sheet su zamenile tematske Viber grupe: grupa za izlazak u grad, grupa za igranje pokera, grupa za trening… Na taj način uspevao sam da se vidim sa svima, a i raspored mi se raščistio, pa sam imao više vremena za individualne aktivnosti. Pored toga, pozitivna stvar je bila i što su se ljudi upoznavali.

Nažalost, ispostavilo se da je organizacija putem takvih grupa komplikovana: neko se ne bi prijavio na vreme, nekome termin ne bi odgovarao, a i bilo je uznemirujuće koliko često bi se u chat-u našla poneka zalutala gola slika i, što je još gore, lančana poruka koja bi trebalo da spreči neku tragediju. Ponovo sam seo za tablu za crtanje. Drugim rečima, istražio sam prvu stranicu search-a „efikasna organizacija grupa“ na Google-u i ponudilo se jedinstveno rešenje – moramo da budemo agilniji.

– Pa da, kako mi to ranije nije palo na pamet?! – pomislio sam.

Bacio sam se na organizaciju timova, kako sam počeo da zovem te grupe, tako da planiramo aktivnosti scrum pristupom, konceptom koji sam pozajmio iz IT industrije. Iako je to što sam i zaposlio sertifikovanog scrum master-a bio dodatni udarac na moj budžet, plan je doista urodio plodom, naročito dnevni standup sastanci na kojima smo efikasno rešavali sve organizacione zastoje.

Bila je to nova, agilna era mog slobodnog vremena. Stizao sam da se vidim sa svim prijateljima, a opet sam imao vremena i za druge aktivnosti. Svejedno, posle nekog vremena, noću je počelo budnim da me drži pitanje: Šta bi se još moglo optimizovati? Na primer, zapitao sam se da li nedeljni ručak sa roditeljima može da bude samo mejl.

From: vule14_car
To: vujacicstariji_420, frauvujacic
Subject: Nedeljni ručak

Zdravo oče i majko,
Nadam se da ste dobro.
Zbog nedostatka vremenskih i ljudskih resursa nisam u mogućnosti da se vidim sa vama ove nedelje. Nadam se da razumete.
U prilogu možete naći neke fotografije koje sam napravio prošlog vikenda. Takođe, @majka u vezi sa onom policom što je trebalo da odem da ti kupim, šaljem link na kome možeš da je poručiš online.
Molim vas do kraja dana da mi predate izveštaj o novostima kod vas u vidu storytelling .ppt prezentacije.
Tu sam za sva vaša pitanja.

Lep vikend želim!
Hvala,
Vuk

Potom sam stavio Out-of-office mejl do ponedeljka za slučaj da mi odgovore, pošto je ipak moje slobodno vreme – moje slobodno vreme.

Takođe, počeo sam da slušam podkaste poznatih CEO-ova u kojima pričaju o tehnikama za maksimizaciju poslovnog uspeha i primenjivao sam ih na svoje slobodno vreme. Takoreći, postao sam CEO svog slobodnog vremena.

Na primer, smanjio sam spavanje na 2,5 sata dnevno vikendom zato što je, kako Elon kaže, spavanje gubljenje slobodnog vremena.

Dalje, dodelio sam svakoj zabavnoj aktivnosti koeficijent zabave – broj bodova po satu vršenja aktivnosti. Na primer, odlazak u bioskop nosi 30 poena zabave po satu, dok šetnja nosi 20. Ubrzo posle “pojačavanja” aktivnosti sa jakim koeficijentom lagano sam “izvlačio” po 1150 poena zabave za vikend.

Po ugledu na procese u uspešnim kompanijama, sebi sam uveo targete, redovne performance review-ove i bonuse u vidu više novca opredeljenog za aktivnosti u slobodno vreme. Da bih ispunio targete počeo sam da vežbam brzi hod, brzo čitanje i brzo pričanje, tako da bih mogao za kraće vreme da odradim istu količinu zabave. Rezultati su se videli odmah, pošto su mi zabavne aktivnosti trajale kraće, tako da sam tog meseca ispunio 115% targeta i zabeležio rast od 30% u poenima zabave.

Kada sam napravio procenu efikasnosti, shvatio sam da najsporije napredujem u brzini čitanja, pošto mi je, čak i ako slušam audio knjige dok treniram, trebalo više desetina sati da preslušam jednu knjigu. Tada sam otkrio audio interpretacije – skraćene verzije knjiga, sa prepričanim osnovnim temama.

– Ma da, ko će da se bakće sa svim onim rečima! – govorio sam sebi.

Posle toga sam čitao po deset sažetaka knjiga za dan. Bilo je veličanstveno!

Više vikendom nisam jeo cele obroke, iz očiglednih razloga, već sam pio proteinske šejkove dok sam se vozio liftom.

Na internetu sam čuo i za spajanje aktivnosti, tako da sam uveo praksu da heklam i meditiram dok trčim. Tokom vožnje autobusom sam pevao karaoke radeći zgibove na držačima za ruke, što me je par puta i uvalilo u neprilike sa organima reda, ali to je bilo još pre nego što sam sve slobodne aktivnosti prebacio onlajn. Tokom razgovora sa prijateljima bih u uvetu držao slušalicu sa podkastima, igrao slagalicu na telefonu i vežbao stiskajući i opuštajući gluteuse. To mi je znatno pomoglo da efikasnije iskoristim svoje slobodno vreme, a i još više mi je oslobodilo raspored, pošto su neki prijatelji prestali da mi se javljaju.

– Kakva nepristojnost – pomislio sam – ali, više vremena za mene!

Pošto sam odslušao prvih 30 sekundi podkasta o redundantnosti jezika, počeo sam da optimizujem svoj rečnik. U razgovoru sam izgovarao skraćenice koje se koriste u internet komunikaciji: nznm, vrv, brt, škk… Može se reći da sam postao Vuk Karadžić digitalnog doba, pošto sam počeo da govorim kako je napisano u Viber porukama. Onda sam uvideo da mogu da izbacim i veznike… Stigao sam do toga da uspešno komuniciram samo imenicama, glagolima i mlatarajući rukama, kao pećinski čovek. Izmislio sam neku vrstu paleo-gramatičke dijete. Pa, nisu pećinski ljudi bez razloga preživeli tolike godine i pobili sve mamute.

Time sam postigao da jedno lepo veče provedeno u razgovoru sa prijateljima mogu da završim za 20 minuta, prenoseći istu količinu informacija kao ranije za nekoliko sati. Takoreći, pobeđivao sam u slobodnom vremenu.

Posle par sesija sa guruom za energiju više nisam spavao vikendom, nego sam imao po dva desetominutna non-sleep deep rest-a dnevno. To je dobro i zato što sam dobio 15 minuta dnevno koje sam ranije bacao na spremanje kreveta i presvlačenje pidžame.

Sada mi je prosek oko 1750 poena zabave za vikend – i pored toga što nikad bolje nisam koristio svoje slobodno vreme, ni odlazak na posao mi više ne pada teško, pošto jedva čekam ponedeljak da bih se malo odmorio. Jedva čekam! Često vikendom uhvatim sebe kako sanjarim da sam na poslu, da sam uhvatio 6 sati sna kao da je radni dan i da žvaćem pravi obrok. Ponedeljkom dolazim na posao sa tamnim vrećicama ispod očiju, ali zviždućući i sa osmehom na licu.

Pošto su mi vikend i slobodni dani toliko naporni (pardon, zabavni!) na odmor nisam imao snage da odem već dve godine. Kada su mi, konačno, iz HR-a, po zakonskoj osnovi, izdali rešenje o prinudnom odmoru, kupio sam kanticu benzina i zapretio im da ću, ako me prisile na odmor, da se zapalim ispred njihove kancelarije! Znam da je drastično rešenje i pokušao bih prvo nekim uobičajenim putem kao što je pisanje žalbe, ali počinje vikend, a ja vikendom stvarno nemam vremena za to.